Rođen je 9. marta 1920. u Ludinama kod Kutine. Član je AK Partizan iz Beograda. Osvajač je druge olimpijske atletske medalje za Jugoslaviju u disciplini maraton u Melburnu 1956. godine (rezultat 2:26:32). Na Evropskom prvenstvu 1956. imao je najuspešniji nastup – osvojio je peto mesto na 10.000m. Bio je prvak Balkana na 10.000 1954. i 1957, u maratonu 1956. i u krosu 1958. Na Mediteranskim igrama 1951. osvojio je drugo mesto na 10.000m. Pobednik je Ponoćne trke Sao Silvestre u Sao Paulu (Brazil) 1952. i 1955, zatim Krosa Nacija u Parizu 1953, Bostonskog maratona 1958, trke “Cinque Mullini” (Pet mlinova) u Lenjanu i brojnih drugih takmičenja. Rekorde Jugoslavije na 5.000, 10.000 i maratonu obarao je više puta. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 67 puta. Na Prvenstvu Balkana za veterane 2002. u hodanju na 5.000m osvojio je u svojoj kategoriji zlatnu medalju. Radio je kao nastavnik fizičke kulture u Vojnoj gimnaziji u Beogradu a imao je i dugu i uspešnu karijeru u veteranskoj konkurenciji, aktivan je kao trener trkača AK Partizan, atletski sudija i organizator atletskih takmičenja. Učestvovao je na 1075 takmičenja, prešavši na njima 166.250 kilometara.

Goran Raičević je bio jedan od najboljih uličnih trkača u SFRJ. Rođen je 26. juna 1963. godine u selu Strojnici kod Brusa. Atletikom je počeo da se bavi 1975. godine, kao učenik petog razreda osnovne škole “Moša Pijade” iz Razbojne, kad je i debitovao na krosu „Politike”, takmičenju u čijoj će istoriji zauvek biti upisan zlatnim slovima kao šestostruki prvak. Atletsku karijeru je počeo u AK Crvena Zvezda. Nastupao je još u AK Partizan, AK Soko Vrbas i AK Brus. U 21. godini potpuno se posvećuje “kraljici sportova” i dugim prugama. Goran Raičević ubrzo postaje državni reprezentativac. Bio je petostruki prvak Belog krosa. Od 1980. do 1984. godine bio je nepobediv na uličnim trkama. Najveći uspeh mu je bio pobednik “B” kupa Evrope u Barseloni i drugo mesto na “A” kupu Evrope. Višestruki je prvak Balkana. Osvajao je medalje na mnogim maratonskim trkama: Beogradski, Podgorički, Novosadski, Niški, Cerski, Skopski i drugi. Bio je veliki humanista. Poginuo je na Kosovu i Metohiji 06. maja 1999. godine kao pripadnik Vojske Jugoslavije. Umesto na takmičenje, maratonsku trku u Grčku, Goran je skinuo dres sa grbom Jugoslavije i obukao uniformu Vojske Jugoslavije. Da obavi, kako je govorio, najvažniji zadatak. Čuva i odbrani zemlju, svoj narod, svoju suprugu Jelenu i svoje blizance. Goran Raičević otrčao je u legendu. Kao pobednik. Najbolji. Da se pamti za sva vremena!

Bio je član AK Partizan. Na Olimpijskim igrama 1948. na 3.000m stipl bio je šesti, a na Prvenstvu Evrope 1950. osvojio je srebrnu medalju. Dva puta je bio prvak Balkana (1953. i 1954.) Bio je prvak Jugoslavije na 5.000m (1948. i 1950.) i na 3.000m (1947, 49, 51, 52, 53) Pet puta je popravljao jugoslovenski rekord na 5.000m i pet puta na 3.000m stipl. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 21 put. Sahranjen je u Dubrovniku (Hrvatska).

Rođen je 10. juna 1945. u Slatini kod Kutine. Bio je član AK Crvena zvezda iz Beograda. Treneri: Franjo Mihalić i Dragomir (Dragan) Petrović. Bio je jugoslovenski rekorder od 2.000 do 10.000 metara. Ucestvovao je dva puta na Evropskim sampionatima: 1969. u Atini i 1971. u Helsinkiju. U Atini je osvojio peto mesto na 5.000 metara i 10. na 10.000 metara. Pre nego sto je 1971. u Helsinkiju odrzano prvenstvo Evrope, Korica je pripremajuci se za ovaj veliki dogadjaj postavio nove jugoslovenske rekorde na 5.000 i 10.000 metara. Svuda je ostavljao sjajan utisak, bio je nepobediv u zavrsnicama. Na 5.000 metara ostvario je rekord od 13:31,2 a na 10.000 metara 28:16,6. Prvi okrsaj bio je na 10.000 metara. Bila je to “luda” trka. Englez Bedford je vodio i nije zalio ni sebe ni protivnike. Finac Vetainen je prihvatio izazov a Korica je bio stalno uz vodece. U prolazu na 5.000 metara stoperica je pokazala da je polovina staze prevaljena za 13:51,0. I onda je dosao odlucujuci finis. Vetainen je u stilu najveceg asa finisirao i osvojio zlatnu medalju a Korica je zauzeo cetvrto mesto u vremenu 27:58,4. Bio je to nov jugoslovenski rekord koji i danas, posle toliko godina, traje i odoleva rivalima i vremenu. To je svakako jedan od najstarijih nacionalnih rekorda na svetu. U trci na 5.000 metara na istom sampionatu Korica je takodje osvojio cetvrto mesto jer je poklekao u finisu. Francuz Vadu sa 13:33,6, treci Nemac Norpot sa 13:33,8 a Korica cetvrti u vremenu 13:35,0. Cuveni Finac Lase Viren, koji ce trijumfovati u Minhenu na Olimpijskim igrama u vremenu 13:38,6. Te iste godine Korica je u Beogradu u trci na 5.000 metara savladao Francuza Vadua u finisu kakav se retko vidja.
Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine Korica je u trci na 10.000 metara zauzeo je 7. mesto. Trcao je hrabro, drzao se vodecih, u prolazu na 5.000 metara tempo je bio ubitacan, vodeci su ostvarili prolaz od 13:42,0. Viren je pobedio a Korica je kao sedmi ostvario rezultat 28:15,4.
Korica je u svojoj bogatoj atletskoj karijeri ostvario izuzetne podvige. Bio je pobednik Univerzijade u Moskvi 1973. godine na 10.000 metara (28:49,0), po cetiri puta prvi na Balkanskim atletskim igrama na 5.000 i 10.000 metara a po dva puta drugi na istim stazama. Tri puta je trijumfovao na poznatom medjunarodnom nadmetanju “Pet mlinova” u Italiji. Pet puta prvi na Balkanskom krosu i isto toliko puta na krosu “Politike”. Dok je pobedjivao i osvajao trofeje Korica nije zapostavio studije. Zavrsio je Fakultet za fizicku kulturu a kasnije magistrirao i odbranio doktorsku disertaciju. Dvadeset godina je bio savezni kapiten, jedno vreme direktor Sportskog drustva Crvene Zvezde, direktor Atletskog saveza Srbije. U Savetu je Trenerske organizacije Evrope, uspesan organizator dva Kongresa u Beogradu (1997. i 1998.). Sada je Generalni sekretar Sportskog saveza Srbije.

Rođen je 6. decembra 1937. u Grabovici. Bio je član i AK Partizan i AK Crvena zvezda. Na Evropskim prvenstvima u dvorani 1980. i 1983. zauzeo je treća mesta. Bio je prvak Balkana 1970, 1971, 1972, 1983, 1986. Na Mediteranskim igrama 1975, bio je prvi i 1979. treći. Bio je prvak Jugoslavije 1970-1975. i 1977. (7 puta). Jugoslovenski rekord obarao je šest puta. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 53 puta.

Rođen je 3. maja 1952. u Mudrikama. Bio je član i AK Partizan i AK Crvena zvezda. Trener: Nikola Tomasović. Na Evropskom prvenstvu u dvorani 1982. osvojio je treće mesto. Bio je prvak Balkana 1981. Bio je prvak Mediterana 1983, a 1987. je bio drugi. Bio je prvak Jugoslavije 1982, 1983, 1987, 1988. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 26 puta.

Rođen je 7. marta 1951. u Beogradu. Bio je član AK Crvena zvezda. Trener: Aleksandar Marinković. Pet godina je bio “vlasnik” evropskog rekorda – 8,45m (Montreal, 1975). Na prvenstvima Evrope osvojio je tri srebrne medalje (1974. – 8,06, 1978. – 8,12 i 1980. – 7,91 dvorana). Bio je dvostruki prvak Mediteranskih igara, te osvajač zlatne i srebrne medalje na Univerzijadama. Na Svetskom prvenstvu 1983. bio je peti. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 64 puta. U timu Evrope nastupao je na Svetskom kupu 1977. Danas živi i radi u Beogradu.

Rođen je 23. oktobra 1955. u Žegaru. Bio je član AK Crvena zvezda. Trener: Dragomir (Dragan) Petrović. Na Olimpijskim igrama 1980. bio je osmi, a na Svetskom prvenstvu 1983. deveti. Na Evropskom prvenstvu 1982. osvojio je četvrto mesto, a 1986. sedmo. Na Evropskom prvenstvu u dvorani 1982. osvojio je zlatnu medalju. Prvak Balkana bio je 1986. Prvak Mediterana 1979. Rekord Jugoslavije popravljao je šest puta. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 49 puta. Živi u Beogradu.

Rođen je 6. avgusta 1945. u Pince Marofu. Bio je član AK Partizan. Trener: Dragutin Štritof. Na Evropskom prvenstvu 1971. bio je sedmi. Na dvoranskim evropskim prvenstvima bio je 1969. sedmi, zatim 1970. treći a 1973. peti. Četiri puta je bio prvak Balkana na 800 m i dva puta na 1.500 m, te dva puta kao član štafete 4x400m. Višestruki je rekorder Jugoslavije na 800m (najbolji rezultat 1:46,9), a prvak Jugoslavije u istoj disciplini bio je 6 puta. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 52 puta. Živi i radi u Beogradu.

Rođen je 1. oktobra 1967. u Obrenovcu. Bio je član AK Partizan i AK Crvena zvezda. Treneri: Fahrudin Jahić i Hristo Gergov. Na Svetskom prvenstvu 1991. u štafeti 4x400m bio je četvrti (najbrža “bela štafeta” u svetu). Na SP u dvorani 1989. na 400m bio je četvrti. Na Evropskom prvenstvu 1986. sa štafetom 4×400 bio je sedmi, 1990. na 400m šesti i štafetom 4×400 m peti. Na EP u dvorani 1991. na 400m prvi. Prvak Balkana je bio sa štafetom 4×400 m 1985, 1986, 1988, 1989. Prvak Jugoslavije bio je na 100m 1992, 1993, na 200m 1988, 1989, 1990, 1993. i na 400m 1989. Oborio je rekord Jugoslavije na 100m 1993. (10.33), na 400 m 1993. (45,30) i na 4 x 400 m 1991. (2:59,95). Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 77 puta. Trenutno radi u Beogradu kao Generalni sekretar Atletskog saveza Srbije.

“Najbrža bela štafeta” 4x400m
Na Svetskom prvenstvu 1991. u Tokiju štafeta sastavljena od atletičara beogradskih klubova osvojila je četvrto mesto rezultatom 2:59,95, što je tada bilo najbolje vreme koje ikada zabeležila štafeta sastavljena od atletičara bele puti. Taj rezultat bio je rekord stare Jugoslavije i aktuelni je rekord Srbije i Crne Gore.
Sastav štafete:
Dejan Jovković – Partizan (rođen 23. jula 1968. u Zemunu)
Nenad Đurović – Partizan (20. jula 1967. u Šenpeteru)
Ismail Mačev – Crvena zvezda (7. januara 1960. u Skoplju)
Slobodan Branković – Partizan (1. oktobra 1967. u Obrenovcu)

Rođen je 8. maja 1964. u Živinicama. Bio je član AK Partizan i AK Crvena zvezda. Treneri: Nikola Tomasović, Dmitar Marčeta, Veljko Čegar. Na Olimpijskim igrama 1992. bio je sedmi a 1996. osmi. Na Svetskom prvenstvu 1991. bio je sedmi, 1993. peti a 1999. šesti. Na dvoranskom SP 1995. bio je treći. Na Evropskom prvenstvu 1994. bio je šesti a 1998. četvrti. Na Evropskom prvenstvu u dvorani 1994. drugi a 1998. četvrti. Prvak je Balkana 1996. Višestruki je prvak Jugoslavije: 7 puta u bacanju kugle i 4 puta u bacanju diska. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 43 puta. Živi i trenira u Beogradu. Najbolji rezultat 2003: 20.48m na Prvenstvu Balkana u Tivi.