Milan Ristić (Partizan) je trku na 110m prepone istrčao za 13.59sec sa vetrom 2,1m/s! Ovom trkom, kao i nacionalnim rekordom koji je ostvario ove sezone u dvorani na 60m prepone, Milan je najavio uspešnu sezonu na otvorenom, kao i popravljanje nacionalnog rekorda na 110m prepone.

Članica Atletskog kluba Novi Beograd, u Ostinu na mitingu Teksaške štafete postavila je novi rekord države u bacanju kladiva sa bačenih 65.19 m (svoj šesti rekord). Prethodni je postavljen 3. maja 2013. U Vakuu (takođe država Teksas) sa daljinom od 64.11m. Njen rezultat je u ovom trenutku drugi na američkim i 36. na svetskim tablicama. Norma za Prvenstvo Evrope u Cirihu je 68.00 m.

U subotu, 29. marta 2014. godine, u zgradi Gradskog centra za fizičku kulturu (stari DIF), Deligradska 27, na trećem spratu, sa početkom u 10 časova, održaće se sednica Skupštine Sudijske organizacije Atletskog saveza Beograda. Dnevni red možete pogledati ovde.

MEDALJAŠI SAMO TOPIĆ I PERIĆ

Na 13 svetskih šampionata u dvorani nastupilo samo 15 atletičara i atletičarki iz Srbije i u 22 učešća izborilo devet finala i dve medalje. I 15. prvenstvo sveta u dvorani naša atletika dočekuje bez prave atletske dvorane i otud nikog ne bi trebalo da čudi to što će Srbiju u Sopotu u Poljskoj predstavljati samo dvoje takmičara – Ivana Španović i Asmir Kolašinac(Partizan). Činjenica da Srbija, kao uostalom i Jugoslavija, nikad nije imala dvoranu za treninge i takmičenja tokom zime i da se izgradnja prve dvorane u Beogradu odužila mimo planova, objašnjava i to što su dosad osvojene samo dve medalje na ovim takmičenjima – prvu je izborio bacač kugle Dragan Perić, još 1995. godine u Barseloni kada je hicem od 20,36 m osvojio bronzu (pobedio je Finac Halvari sa 20,74, drugi je bio Amerikanac Hanter sa 20,58), a drugu Dragutin Topić 1997. u Parizu skokom od 2,32 m, koliko je imao i drugoplasirani Grk Papakostas, ali uz manji broj pokušaja. Prvo mesto osvojio je Amerikanac Ostin sa 2,35. Svetska prvenstva u dvorani održavaju se od 1987. godine, posle uspešnog test takmičenje (Prve svetske igre) u Parizu 1985. i četiri godine posle prvog svetskog šampionata na otvorenom (dotad su svetskim prvacima smatrani olimpijski šampioni), a broj naših atletičara koji su na njima učestvovali nije velik.

Na trinaest svetskih šampionata, pošto 1993. naši atletičari zbog sankcija nisu dobili kanadske vize za odlazak u Toronto na 4. prvenstvo sveta, učestvovalo je ukupno samo 18 atletičara i atletičarki – 15 iz Srbije i Vinko Pokrajčić (3.000 m, 1985) iz BiH, a Đorđe Kožul (troskok, 1987) i Branko Zorko (3.000 m, 1989) iz Hrvatske. Rekorder sa četiri učešća je Dragutin Topić, koji je pored srebra iz Pariza (1997) imao i četvrto (2003), šesto (2008) i deveto mesto (1991), a četvrto mesto imao je još samo Slobodan Branković na 400 m (1989), dok je 1997. završio učešće u kvalifikacijama. Dragan Perić je 1995. do bronze došao iz prvog i jedinog učešća (1995). Stevan Zorić je bio peti u skoku uvis 1991. i šesti 1995, sadašnji selektor Slobodan Popović šesti na 800 m 1987, a svi ostali takmičenje su završavali već u kvalifikacijama: Andreja Marinković u skoku udalj 1995, Siniša Peša na 400 m 1997, Darko Radomirović na 1.500 m 2001, Miroslav Novaković na 60 m prepone 2003. i 2006, Elvira Pančić na 60 m 2004, Sonja Stolić na 1.500 m 2006, Biljana Topić u troskoku 2008, Goran Nava na 1.500 m 2010, Tatjana Mitić na 60 m 2010. i Asmir Kolašinac u bacanju kugle 2010. i 2012. Kolašincu, koji je na prošlom šampionatu sveta bio jedini naš učesnik, društvo sada pravi Ivana Španović, debitantkinja na svetskim prvenstvima u dvorani i još 585 atletičara i atletičarki iz, računajući i Srbiju, 141 zemlje. Arena „ERGO” u Sopotu u kojoj je već održano nekoliko velikih šampionata (odbojka, stoni tenis, itd) u februaru je dobila (prvi put) atletsku stazu i sva borilišta neophodna za svetski šampionat, a poslednjeg vikenda u februaru na njoj je održan šampionat Poljske. Učesnici su tvrdili da su staza i borilišta odlični, a Asmir Kolašinac i Ivana Španović će u to moći da se uvere tek sutra, pošto do tada kao i ostali učesnici mogu samo da treniraju u pomoćnoj dvorani. Podsetimo: Španovićeva će, sudeći prema preliminarnim prijavama, imati 13 rivalki, a Kolašinac 19.

Šampionat sveta počinje u petak i našeg rekordera u bacanju kugle u dvorani već prvog dana pre podne u 10,15 č očekuju kvalifikacije i, verujemo, finale u 20,05 č. Naša rekorderka u skoku udalj nastupiće u Areni „ERGO” u subotu u kvalifikacijama, a finale je u nedelju u 15,05 č.

Tekst preuzet iz lista POLITIKA