PARTIZAN SLAVI EVROPSKE MEDALJE – POBEDA LJUBAVI I PRAŠTANJA

Bekrić: “Gledam u oči moje rivale. Oni nemaju onakvu strast za pobedom kao mi.”

Kolašinac: “Ovo je tek početak jedne uspešne genaracije.”

Srpska kraljica sportova u crno-belom dresu. Najveći uspeh naše atletike ostvarili su Emir Bekrić i Asmir Kolašinac. Dve medalje, srebrnu i bronzanu, na EP u Helsinkiju ostvarili su takmičari Partizana. Odmah je klub iz Humske održao konferenciju za novinare…

– Kada su nam u klub došli treneri Mira Stojanović i Nikola Tomasović, sa takmičarima Emirom Bekrićem i Asmirom Kolašincem, znali smo da je na nama velika obaveza. Ove medalje su pobeda ljubavi i praštanja. Partizan je uvek raširenih ruku primao sportiste. Svi mi u životu prolazimo kroz razne faze, grešimo, svađamo se… Jedni drugima smo sve oprostili i sve se vratilo ovim uspesima u Helsinkiju. Zbog toga sam ja najsrećniji čovek na svetu – rekao je direktor kluba, Dragan Životić.

Kako je samo trčao Emir Bekrić… Kao puma preskakao je prepone, i poput geparda gutao 400 metara.

– Ovo je veliki dan, istorijski uspeh srpske atletike. Srebrna medalja je rezultat velikog rada sa mojim trenerom Mirom Stojanović i timom oko mene. Hvala fizioteraputu Branku Peniću koji je stalno bio uz mene. Takmičio sam se u jakoj konkurenciji, čak 15 njih je imalo olimpijsku normu. Čast mi je što sa 21 godinom mogu da kažem da sam vicešampion Evrope – rekao je Bekrić i pobrao aplauz novinara i gostiju.

Nema uzmicanja. Iskren je Bekrić do koske:

– U kol rumu, uoči izlaska na stazu, gledam moje rivale u oči. Uglavnom su im oboreni pogledi. Ni kod jednog ne vidim onu strast za pobedom, kakvu imamo mi, atletičari iz Srbije. Imaju sjajne uslove, ali ne i tu žar.

Kolos, ali ne sa Rodosa, već iz Sjenice. Prestonice onog slanog sira. Čitav ovaj kraj sada će da bude poznat po Asmiru Kolašincu. Srpskom bronzanom bacaču kugle.

– Ovo je tek početak jedne sjajne generacije naših altetičara. Emir i ja smo probili led. Na sledećim velikim takmičenjima, možda ne na Olimpijskim igrama, ali kasnije svakako, bić još medalja – jasan je Kolašinac.

San je postao stvarnost.

– Posle osvojenih medalja, Emir i ja smo otišli na opuštanje u grad. Vratili smo se oko tri posle ponoći. Bili smo cimeri, pa smo vrteli telefone, odgovarali na poruke, gledali slike sa takmičenja. Posle sat vremena smo krenuli na počinak. Posle onog “Laku noć, brate”, rekao sam Emiru da da se nadam da kada se probudemo ovo neće da bude samo lep san. On je odmah zaspao, a ja negde oko šest ujutru. I nisu ove medalje san, one su stvarnost – ističe Kolašinac.

– U ovu Emirovu medalju je stao čitav moj život. Sve ono što sam sanjala, sada sam uradila. Tomas i ja smo pokazali da može mnogo da se uradi, bez obzira na uslove, uz mnogo odricanja. Samo treba verovati u svoje snove – suznih očiju je rekla Mira Stojanović.

Najuspešniji trener naših bacača kugle, Nikola Tomasović, bio je kratak:

– Kada smo dolazili u Partizan obećali smo da ćemo da uradimo mnogo, samo da nam se pruži podrška. Sve se obistinilo. Ono što smo mi rekli i ono što je klub obećao. Ove medalje su velika stvar za momke, nas trenere i srpsku atletiku. Nadam se da je ovo samo početak.