KOLAŠINAC 20.85!

Nikad bolji – Asmir Kolašinac postavio je novi lični rekord. Na otvorenom prvenstvu Hrvatske, u Rijeci, osvojio je prvo mesti u bacanju kugle sa 20.85! Sve je bliži granici od 21 metar koji želi da napadne i na Olimpijskim igrama. Sasvim je sigurno da bi sa ovakvim dostignućem u Londonu, naš reprezentativac bio u finalu. To bi bila velika stvar i korak napred u odnosu na šampionat Evrope, u Helsinkiju, gde je osvojio treće mesto. Dosadašnji lični rekord Kolašinca bio je 20.64. Svaka čast sjeničkom deliji.

Na istom takmičenju učestvovala je i Dragana Tomašević. Srpska olimpijka u bacanju diska nije bila na nivou ličnog rekorda (63.63). Bacila je 60.19, a najbolja je bila Hrvatica, osvajač Dijamantske lige, Sandra Perković, sa 66.94.

 

Fenomenalna Amela Terzić je u finalu SP za juniore u Barseloni deonicu od 1500 metara istrčala u vremenu novog seniorskog rekorda Srbije od 4:07.59 što je bilo dovoljno da se okiti srebrnom medaljom.

Zlato je pripalo Kenijki Fejt Čepngetih Kipjegon (4:04,96), a bronza Etiopljanki Senebere Teferi (4:08,28).

Terzićeva je u Barseloni uspela da sruši stari rekord Srbije koji je iznosio 4:08,12 koji je postavila Marina Munćan u Osaki 2007. godine.

Trener Rifat Zilkić ocenio je da je srebrna medalja Amele Terzić jedan od najznačajnijih rezultata naše atletike i sporta uopšte, pošto je osvojena u izuzetno jakoj konkurenciji.

“Amela je pokazala zašto je dvostruka juniorska prvakinja Evrope i da je najbolja kada je najpotrebnije. U najatraktivnijoj discilpini i u najjačoj mogućoj konkurenciji došla je do vicešampionske titule i B norme za London”, rekao je Zilkić.

U sredu 11.jula 2012.godine, na stadionu Vojne akademije u Beogradu, održano je Prvenstvo Beograda za seniore i seniorke.

Bilten sa takmičenja možete pogledati ovde.

U četvrtak 12. jula 2012. godine, u prostorijama Pres sale Gradskog centra za fizičku kulturu (Stari DIF), Deligradska 27, III sprat, od 18:00-19:00 časova, održaće se drugi po redu ispit za polaznike Seminara za atletske sudije, u organizaciji Sudijske organizacije Atletskog saveza Beograda i ASB. Nakon 19:00 časova svi polaznici mogu dobiti rezultate u kancelariji ASB, koja se nalazi na I spratu.

Bekrić: “Gledam u oči moje rivale. Oni nemaju onakvu strast za pobedom kao mi.”

Kolašinac: “Ovo je tek početak jedne uspešne genaracije.”

Srpska kraljica sportova u crno-belom dresu. Najveći uspeh naše atletike ostvarili su Emir Bekrić i Asmir Kolašinac. Dve medalje, srebrnu i bronzanu, na EP u Helsinkiju ostvarili su takmičari Partizana. Odmah je klub iz Humske održao konferenciju za novinare…

– Kada su nam u klub došli treneri Mira Stojanović i Nikola Tomasović, sa takmičarima Emirom Bekrićem i Asmirom Kolašincem, znali smo da je na nama velika obaveza. Ove medalje su pobeda ljubavi i praštanja. Partizan je uvek raširenih ruku primao sportiste. Svi mi u životu prolazimo kroz razne faze, grešimo, svađamo se… Jedni drugima smo sve oprostili i sve se vratilo ovim uspesima u Helsinkiju. Zbog toga sam ja najsrećniji čovek na svetu – rekao je direktor kluba, Dragan Životić.

Kako je samo trčao Emir Bekrić… Kao puma preskakao je prepone, i poput geparda gutao 400 metara.

– Ovo je veliki dan, istorijski uspeh srpske atletike. Srebrna medalja je rezultat velikog rada sa mojim trenerom Mirom Stojanović i timom oko mene. Hvala fizioteraputu Branku Peniću koji je stalno bio uz mene. Takmičio sam se u jakoj konkurenciji, čak 15 njih je imalo olimpijsku normu. Čast mi je što sa 21 godinom mogu da kažem da sam vicešampion Evrope – rekao je Bekrić i pobrao aplauz novinara i gostiju.

Nema uzmicanja. Iskren je Bekrić do koske:

– U kol rumu, uoči izlaska na stazu, gledam moje rivale u oči. Uglavnom su im oboreni pogledi. Ni kod jednog ne vidim onu strast za pobedom, kakvu imamo mi, atletičari iz Srbije. Imaju sjajne uslove, ali ne i tu žar.

Kolos, ali ne sa Rodosa, već iz Sjenice. Prestonice onog slanog sira. Čitav ovaj kraj sada će da bude poznat po Asmiru Kolašincu. Srpskom bronzanom bacaču kugle.

– Ovo je tek početak jedne sjajne generacije naših altetičara. Emir i ja smo probili led. Na sledećim velikim takmičenjima, možda ne na Olimpijskim igrama, ali kasnije svakako, bić još medalja – jasan je Kolašinac.

San je postao stvarnost.

– Posle osvojenih medalja, Emir i ja smo otišli na opuštanje u grad. Vratili smo se oko tri posle ponoći. Bili smo cimeri, pa smo vrteli telefone, odgovarali na poruke, gledali slike sa takmičenja. Posle sat vremena smo krenuli na počinak. Posle onog “Laku noć, brate”, rekao sam Emiru da da se nadam da kada se probudemo ovo neće da bude samo lep san. On je odmah zaspao, a ja negde oko šest ujutru. I nisu ove medalje san, one su stvarnost – ističe Kolašinac.

– U ovu Emirovu medalju je stao čitav moj život. Sve ono što sam sanjala, sada sam uradila. Tomas i ja smo pokazali da može mnogo da se uradi, bez obzira na uslove, uz mnogo odricanja. Samo treba verovati u svoje snove – suznih očiju je rekla Mira Stojanović.

Najuspešniji trener naših bacača kugle, Nikola Tomasović, bio je kratak:

– Kada smo dolazili u Partizan obećali smo da ćemo da uradimo mnogo, samo da nam se pruži podrška. Sve se obistinilo. Ono što smo mi rekli i ono što je klub obećao. Ove medalje su velika stvar za momke, nas trenere i srpsku atletiku. Nadam se da je ovo samo početak.