Atletski savez Srbije dodelio je plakete najuspešnijim trenerima u svim kategorijama. Još jednu izvanrednu sezonu srpske kraljice sportova obeležili su pre svega oni iz seniorski voda: Goran Obradović, Nikola Tomasović, Rifat Zilkić i Mirjana Stojanović.

U kratkim izjavama datih ovim povodom, svi su se dotakli iz raznih uglova Nacionalnih priznanja.

Nezabeležen niz u kraljici sportova ostvarila je Ivana Španović. Svetskoj bronzi na otvorenom iz 2013. pridružila je u martu 2014. i onu u dvorani, pa postala vicešampionka Evrope. Srušila je dva rekorda države u skoku udalj, 6,92 metara pod krovom i 6,88 na otvorenom.

Podelila je po broju bodova prvo mesto u apsolutnom plasmanu Dijamantske lige i bila 5 nedelja prva na Ol atletiks rankingu, dakle apsolutno najbolja u svojoj disciplini na planeti.

NJen učitelj Goran Obradović je prošle godine proglašen našim najboljim trenerom, ima Spartakovu i majsku nagradu. Zaslužio je na osnovu svake od spomenutih medalja Nacionalno priznanje, ali ga još nema.

– Uloga sportista i trenera nije samo učešće na takmičenju, već mnogo veća i značajnija. Oni su ambasadori i doprinose da se ime naše zemlje širom sveta izgovara s velikim poštovanjem. Država im se zahvalila na taj način što im je dodelila Nacionalno priznanje. Na žalost neki od naših kolega su stigli na listu “penzionera” na nepošten način. Zbog njih je do daljega suspendovano dodeljivanje Nacionalnih priznanja za trenere. Sada se nalazimo u apsurdnoj situaciji, prevaranti i dalje primaju “penziju”, a treneri koji su to svojim radom zaslužili ne. Ministar Vanja Udovičić je obećao da će ispraviti nepravdu – podseća Obradović.

Nikola Tomasović je priznanje dobio kao trener Asmira Kolašinca, koji je sezonu počeo rekordom Srbije u bacanju kugle (20,67 m), pa bio 5. na EP, prvak Balkana u dvorani i 6. u finalu Dijamantske lige u Cirihu.

– To su njegovi rezultati, a moja slika i doslovno i u prenosnom smislu – našalio se Nikola Tomasović. – Asmir je prošle godine bio prvak Evrope u dvorani i time bi trebalo da se moj status na listi nacionalnih priznanja poboljša, jer sam nosilac na osnovu Perićevog srebra u dvorani. Rečeno je da će problem biti rešen.

Mirjana Stojanović se nadovezala na Tomasovićeve reči:

– Nikola je šalom o slici sve rekao – rezultati atletičara su kao knjiga bez autora.

Mirjanino ime vezuje se za Emira Bekrića, bronzanog 400–preponaša sveta, a sada je priznanje dobila na osnovu uspeha Miloša Raovića.

Ovaj mlađi senior bio je polufinalista Prvenstva Evrope u Cirihu (14. ukupno). Za sekund je poboljšao lični rekord do 45,96, čime je u ovoj disciplini, jednoj od elitnih u Srbiji, došao na treće mesto svih vremena. Prvak je Balkana u dvorani, drugi na Ekipnom prvenstvu Evrope, pobednik nekoliko mitinga svetskih…

– S njim planiram da dođem do vrhunskih seniorskih plasmana – kaže Mirjana Stojanović. – Sjajno je što je takmičar motivisan Nacionalnim priznanjem da to učini, a šta je s nama trenerima? Uspesi se nama na takav način ne priznaju i osećamo se čak i kažnjenim zbog tuđih grešaka. Kolega Obradović, Tomasović, Dragiša Đorđić, trener vicešampionke Evrope u koplju, Tatjane Jelače i ja postigli smo uspehe u samostalnoj Srbiji, koja daje ta priznanja, što je apsurd.

ZILKIĆ: UDOVIČIĆ NIJE VEROVAO

Rifat Zilkić „potpisuje“ podvige mlađe seniorke, Amele Terzić, finalistkinje Prvenstva Evrope u Cirihu na 1.500 m, učesnice nekoliko mitinga Dijamantske lige, od ove sezone rekorderke na 2.000 m (5:55,71)…

– Ministar Vanja Udovičić se začudio kada je došao u Novi Pazar i u razgovoru saznao da Mirjana Stojanović nema Nacionalno priznanje. U vaterpolu, sportu iz koga je ministar Udovičić došao na funkciju, obično je selektor još kao takmičar zaradio „penziju“ pa nemaju problem pojedinačnih sportova. Još prošle godine, tada kao vicepremijer, Aleksandar Vučić je kada smo bili njegovi gosti, najavio reviziju te uredbe. Generalni sekretar ASS, Slobodan Branković, inicirao je promene na tom polju. Svi su uz nas. Međutim, kada vidim kako prolaze oni koji su u mom sportu to zaslužili, a znam koliko su propatili po kiši, vetru, lošim uslovima za rad, koliko su stresova prošli, nije mi pravo ni zbog njih ni zbog sebe, jer se vidim u toj situaciji u budućnosti. Nije uredba dobro definisana, svedoci smo da ima propusta i treba je redefinisati. Mi smo ugroženi, a za to nismo krivi…

Vest preuzeta sa zurnal.rs