ASS će 22. januara potpisati ugovor o saradnji s Italijanskom atletskom federacijom. Otvoriće nam se mnoga vrata, ući ćemo preko tog dokumenta u najviše društvo – kaže Slobodan Branković, generalni sekretar ASS, koji će staviti paraf u ime ASS. – Konačno će da se realizuje inicijativa preduzeta 2013. godine u januaru, tokom Belog krosa. Masimo Manjani je na takmičenju u Košutnjaku bio delegat Evropske atletike. Predložio sam mu da uspostavimo saradnju kakvu smo imali svojevremeno s njima kao Jugoslavija. Često smo, na primer, išli zimi na  susrete s Italijanima u njihovoj dvorani u Torinu, a učestvovale su uvek i druge reprezentacije. Manjani je tada uzvratio da su zainteresovaniji za kontakte takve vrste s Asocijacijom balkanskih atletskih federacija.

– Mi smo bili mnogo mali za njih. Međutim, Svetsko prvenstvo u Moskvi i dve medalje uz brojna finala, promenili su situaciju. Manjani je ponovo došao u Beograd u decembru 2013. kao delegat Evropske atletike za Prvenstvo Starog kontinenta u krosu, koje smo organizovali na Ušću. Postao je u međuvremenu direktor kraljice sportova na Apeninskom poluostrvu.

– Seniori će učestvovati na već ustaljenim zimskim susretima između Italije, Nemačke i Britanije. To je atletska Superliga. Mi ćemo ih ugostiti u našoj dvorani na Vojnoj akademiji kada bude završena na jesen. Ne moram da govorim od kakvog je značaja za razvoj mnogih disciplina sudar s velesilama. Mlađe reprezentacije će takođe imati dvomeče s Italijanima i time ćemo razvijati reprezentativni duh. Na predavanjima koja će držati naši vrhunski treneri dolaziće ovde njihove italijanske kolege, kao što će naši odlaziti na „Čizmu“.

U Somboru je posle kraće bolesti, preminuo Stevan-Pišta Gromilović, dugogodišnji sportista i trener u KDT “Radnički”. Pišta je bio uspešan u dva sporta: atletikom i dizanjem tegova. Njegov prvi trener, Gustav Ivković, kada je tražio talente po osnovnim školama u Somboru, zapazio je Gromilovića 1957 godine, i doveo ga u klub, a iste godine Pišta je postao juniorski prvak države u bacanju kladiva. Četiri godine kasnije, Gromilović je bio i juniorski prvak Balkana. Od 1964 nastupa za beogradsku Crvenu Zvezdu i u tom klubu ostvaruje dobre rezultate i postaje državni prvak i rekorder u bacanju kladiva. Iako je nastupao za beogradski klub, nikada se nije odrekao rodnog Sombora i u njemu paralelno nastupa za klub dizača tegova i niže uspehe u tom sportu. Tri puta je ispunjavao olimpijsku normu u bacanju kladiva, ali nikada nije bio učesnik olimpijade. Završio je fakultet za fizičko vaspitanje u Budimpešti 1978 godine i dugogodišnji je trener u klubu dizača tegova “Radnički” iz Sombora. Za svoj rad u sportu, dobio je brojna priznanja i nagrade, a među njima su i Zlatna Značka SD Crvena Zvezda, Spartakova nagrada 1982 godine, Najuspešniji trener Sombora za 2006 godinu i brojna druga. Kao trener bio je omiljen među svojim učenicima,a preko stotinu njegovih đaka osvajalo je brojna odličja na mnogim takmičenjima u zemlji i inostranstvu.
Njegovom smrću Sombor je izgubio velikog sportistu i sportskog radnika, članovi kluba dizača tegova, vrsnog pedagoga i druga, a porodica vrednog domaćina.
Sahrana Pište Gromilovića je u utorak,13 . januara u 15,00 sati na Velikom Katoličkom groblju u Somboru

Najbolji predstavnici srpske kraljice sportova primili su priznanja od Atletskog saveza Srbije na svečanosti u kompaniji ComTrade. U prepunoj Sali kompanije ComTrade,  Veselin Jevrosimović, predsednik ASS zahvalio se svim prisutnim i naveo da je 2014. godina bila godina velikog napretka i uspeha za srpsku atletiku.

 “Godinu iza nas pamtićemo kao jednu od naših najjuspešnijih godina za atletski sport u Srbiji. Naši atletičari pokazali su odlične rezultate osvajanjem najsjajnih odličja na svim međunarodnim takmičenjima u ovoj godini. Zahvalio bi se svim pristutnima kao I svima koji su nam pomogli u ovoj godini, a mi ćemo i dalje da nastavimo da radimo u pravcu koji daje vrhunske rezultate” rekao je predsednik ASS-a Veselin Jevrosimović.

Prvi deo svečanosti Atletskog saveza Srbije bio je posvećen onima koji ulažu u atletiku . ASS je potpisao ugovor sa Volkswagen kompanijom čiji je predstavnik bio Milan Lazić brend menadžer. Bila je ovo prilika da se Atletski savez zahvali svim institucijama i partnerima koji su podržavali i učestvovali u organizacji atletskih manifestacija tokom 2014. godine: Ministarstvu omladine i sporta, Republičkom zavodu za sport i medicinu sporta i Antidoping agenciji Srbije. Takođe dodeljene su i  zahvalnice sponzorima za doprinos razvoju atletskog sporta u Srbiji: Generalnom sponzoru Telekom Srbija, Elektroprivredi Srbije, Porsche group – brendu Volkswagen, Ewopharma,  Victoria group, Poštanskoj štedionici, Komercijalnoj banci, Čačanskoj banci, ComTrade group, Elektroprivredi Srbije. Za najbolju organizaciju takmičenja u 2014. godini zahvalnicu je dobio AK „Crvena zvezda“. Za najbolju sudijsku organizaciju u 2014. godini zahvalnicu je dobio Zbor atletskih sudija Sremska Mitrovica. Za najjuspešniji klub u 2014. godini proglašen je AK „Vojvodina“ Novi Sad. Titulu najboljeg trenera u 2014.godini i trofej “Aleksandra Petrovića” dobio je trener Ivane Španović, Goran Obradović.

 Ponos kraljice sportova u 2014.godini su: Bibić Elzan (pionir), Emina Milica i Sekulić Katarina (pionirke), Pruginić Jasmina i Kamasi Atina (mladje juniorke), Kutlešić Uroš (junior), Zećević Jagoda (juniorka), Raović Miloš (mladji senior), Terzić Amela (mladja seniorka). Posebno priznanje za osvojenu srebrnu medalju uz nacionalni rekord u bacanju koplja na Evropskom prvenstvu u Cirihu – Jelača Tatjana (Crvena zvezda), Kolašinac Asmir(Partizan) -senior, Španović Ivana(AK Vojvodina) -seniorka.

Ovu šokantnu informaciju je za australijski dnevni list „Di ejdž“ rekao Brajan Rou, tehnički delegat na atletskim takmičenjima kada su u pitanju OI i SP i ispitivač na kursevima za IAAF licencu. Preuzeli su je mediji drugih država, a stigla je da uznemiri duhove i među poklonicima kraljice sportova u Srbiji. Sudeći po toj informaciji, najugroženije su trke na 10.000 m, jer „nigde više i nisu deo takmičenja“. Slična je sudbina s jednim od hodanja, a Rou usmerava reflektor na 20 km, ne objašnjavajući u tekstu zašto.To što je ugroženo 200 m, krivica bi se po ovima koji bi da je zakatanče, prenela na Bolta. Time što je osvajao zlata u Pekingu i Londonu na obe distance pokazao je da su to slične discipline, za razliku od 100 i 400.Kugla, veli Rou: „Nije dovoljno interesantna“, ali ne kaže kome i kako je to zaključeno. Dodaje da bi ostala u višeboju.

Troskok je najmanje ugrožen, jer „sa svih kontinenata stižu kvalitetni takmičari“. Naveden je, izgleda, tek da bi i skakačke discipline imale neku za odstrel, uz bacačke, sprinterske, dugoprugaške i hodačke. U komentarima posle ovog teksta već se vidi da čitaoci smatraju sve zastrašujućom glupošću, čemu se pridružujemo. Ipak, bar smo mi u Srbiji iskusili da i najapsurdnije zamisli mogu da prođu na svim instancama i ne treba se šaliti kada se pojave, već ih ozbiljno uzeti u obzir još dok su u povoju.

Zato smo pozvali Brajanovog ekvivalenta u Srbiji, Ozrena Karamatu, kontrolora suđenja na Olimpijskim igrama u Londonu (gde mu je baš Rou bio kolega), pa svetskim prvenstvima na otvorenom i u dvorani i mnogim drugim velikim takmičenjima, da čujemo njegov komentar.

– Zaprepašćen sam vešću, koju ni nezvanično nisam saznao u dobro obaveštenim krugovima, da se olimpijski atletski program redukuje. Prvo sam pomislio da su informaciju objavili sajtovi koji namerno šire laži, ali izgleda da to ovde nije slučaj. Brajana Roa lično poznajem, počeo je kada i ja, pa onda pauzirao, a zatim postao ispitivač na kursevima za IAAF licencu.

O momentima koji su spomenuti, Karamata kaže:

– Počeću od stava da bi se ukidanjem ovih disciplina dobilo na vremenu i mogućosti da se ubace novi sportovi u program. Izbacivanjem trke na 200 i 10.000 metara bi se možda za dan ili dva skratio atletski program, ali ne vidim zašto bi se izbacilo bacanje kugle. Argument da bi kugla opstala u okviru višeboja apsolutno je neodrživ, jer višebojska kugla i kugla Kolašinca i Majevskog nisu iste discipline. Nije mi jasno ni zašto bi se izbacilo jedno od hodanja? Trke u hodanju mogu da se ubace u bilo koji dan olimijskih igara u okviru, ili čak van atletskog programa. Ali, bez obzira na sve, izbaciti olimpijske discipline stare 120 godina da bi dodali nove, od kojih nekima 99 odsto ljudi ne zna ni ime, u najmanju ruku nije primereno najvećem od svih takmičenja i ono bi time bilo ozbiljno ugroženo. Sumnjam da će se to uopšte dogoditi.

Atletika je sinonim za olimpijske igre. One su iz nje nastale. Ovakav potez bio bi ogroman udarac na IAAF, a Svetska asocijacija atletskih federacija to ne bi smela da dozvoli. S obzirom na to da ima ogromnu moć mogla bi da reaguje ukidanjem kompletnog programa kraljice sportova sa Igara. Na to MOK ne bi imao odgovor. Verovatno neće ni biti potrebno da se tako nešto dogodi.

PREUZETO SA SAJTA SPORTSKOG ŽURNALA

Juče je u fenomenalnom ambijentu, u atletskom tunelu SD Crvena zvezda, održan Novogodišnji atletski miting u organizaciji AK Crvena zvezda i Atletskog saveza Beograda, a pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda.

Rezultate takmičenja možete pogledati ovde.