Sandra Raičković plasirala se u finale I Olimpijskih igara mladih i tako postala prva sportistkinja iz Srbije koja je finalistkinja na ovom takmičenju.

U svom jedinom ispravnom skoku postigla je rezultat od 12,30 m i plasirala se kao 7. u finale koje je po rasporedu u ponedeljak u 3,40 po srpskom vremenu.

Vrlo rani početak takmičenja, velika vlažnost i temperatura dosta je uticala da rezultati u kvalifikacijama ženskog troskoka budu daleko ispod nivoa ličnih rekorda takmičarki. U toj situaciji naša takmičarka je još i najmanje oscilirala.

U prvom pokušaju skočila je jedini ispravan skok i to stopu ispred odrazne daske. Tih 12,30 bilo je dovoljno za 7. mesto i plasman u finale.

Drugi i četvrti skok je samo protrčala, dok je u trećem pokušaju imala milimetarski prestup za jedan veoma dugačak skok.

Ulogu favorita opravdala je švedska takmičarka sa daljinom od 13,21. “Na osnovu svega viđenog, Sandra bi u finalu, ako sve bude u redu do tada, trebala da postigne bolji plasman za još bar 2-3 mesta, jer pakleni uslovi očigledno utiču na sve takmičarke koje su oko njenog nivoa. Na primer, za treće mesto u kvalifikacijama bilo je potrebno 12,49 (takmičarka iz Ukrajine sa lr.13,09), što je slabije i od Sandrinog ličnog rekorda”, izjavio je trener Ljubiša Stevanović.

14. i 15. avgusta je na stadionu Vojne akademije odrzano I kolo Kupa Srbije za juniore. Ucestvovalo je 25 klubova iz cele zemlje. Najzapaženije rezultate postigli su Milan Ristić (AK Crvena zvezda) sa licnim rekordom na 100m 10,75, Vasilije Radivojša (AK Crvena zvezda) sa ličnim rekordom 49,83 na 400m, Antić (Novi Beograd) sa ličnim rekordom u skoku udalj 5,40m, Emir Bekrić (Novi Beograd) sa rezultatom 48,11 na 400m, Marija Stambolić (OAK Beograd) 56,99 na 400m.

Trener AK Crvena zvezda, Neven Ranić, je u teškoj zdravstvenoj situaciji ali ne i beznadežnoj. Ukoliko bi mu hitno bila ukazana medicinska pomoć u Frankfurtu, za šta su mu potrebna značajna novčana sredstva, 30–godišnji trener, tvorac brojnih reprezentativaca Srbije svih uzrasta, izašao bi iz ozbiljne krize, koja je potencijalno opasna po život.

Dijagnoza urađena u “Evrodijagnostici” na latinskom glasi: Dg. Tu Intramedularis Rg. Cervicalis C1 – Th1.
To u prevodu znači tumor intramedularno, lociran u cervikalnom, vratnom delu i to od 1. vratnog pršljena do 1. grudnog – kaže Neven Ranić.

Atletski savez Beograda objavljuje brojeve deviznog i dinarskog računa Nevena Ranića u Komercijalnoj banci na koji mogu da uplate sredstva svi koji žele da mu pomognu.

Komercijalna banka 908–20501–70

Dinarski račun je 205–1001527504916–27

Devizni račun 54761–G8–1226831045

Kod deviznog računa je bitno zapaziti detalj da je G8 a ne 68, kako može da se učini u brzini, pogotovo zato što slovo preseca niz brojeva.

Ukoliko lečenje u Nemačkoj ne da očekivane efekte, Neven Ranić ima alternativu u operaciji u Paviji kraj Milana, kod doktora Lokatelija koji se specijalizovao za ovakve slučajeve. Ovaj stručnjak je već pristao da uradi operaciju, koja košta 35.000 evra a uz boravak sa pratiocem u spomenutoj zdravstvenoj ustanovi suma bi se popela do 50.000 evra.

Otišao je još jedan velikan sporta, Prof. dr DRAGOMIR PETROVIĆ, naučni radnik, pedagog, jedan od naših najboljih atletskih trenera.

Rođen je 1922. godine u Šapcu. Osnovnu i srednju školu završio je u Šapcu i Beogradu. Diplomirao je na Institutu za fizičku kulturu 1953. godine, gde je ubrzo postao asistent. Biran je za docenta, vanrednog i redovnog profesora Fakulteta za fizičku kulturu, gde je magistrirao i doktorirao. Bio je Dekan Fakulteta za fizičku kulturu. Autor je mnogih naučnih i stručnih radova iz oblasti atletike i metodike sportskog treninga.

Bio je Savetnik a zatim pomoćnik Ministra prosvete zadužen za fizičku kulturu. Bio je član Prosvetnog Saveta Srbije. Svoju sportsku karijeru započeo je igrajući fudbal da bi se kasnije posvetio atletici.

Jedan je od stvaralaca Crvene Zvezde. Bio je prvi šampion države u istoriji atletskog kluba. Po završetku takmičarske karijere, veoma uspešno se bavio trenerskim poslom. Trenirao je vrhunske atletičare i rekordere – više od dvadeset njih su bili učesnici Olimpijskih Igara i Evropskih Prvenstava, počev od Branka Dangubića (5. na OI u Helsinkiju 1952.), pa do Daneta Korice (čiji rekordi na 5000m i 10000m iz 1971. još uvek nisu oboreni) i prvaka Evrope u dvorani – Vladimira Milića. Ne mogu se pobrojati svi rekorderi, prvaci Balkana, Mediterana, Univerzijada. U periodu 1965 – 1975. oko 60% članova reprezentacije bili su atletičari koje je trenirao Dragan. Bio je Predsednik Skupštine Atletskog kluba Crvena zvezda, Savezni trener u atletici, Savetnik FK Crvena Zvezda, član Skupštine Sportskog društva Crvena Zvezda.

Sa pokojnom suprugom Angelinom-Gicom Petrović, docentom Fakulteta za fizičku kulturu, ima sina Slobodana i ćerku Vesnu.

Bio je veliki sportski stručnjak, naučnik, zaljubljenik u atletiku i dobru pesmu a iznad svega veliki čovek.